Dobio kćerku i odlučio da se RIJEŠI pitbula – pas je SVE zapanio i natjerao ga da se STIDI odluke

Rečenica “pas je čovekov najbolji prijatelj” zvuči kao otrcana fraza koja ništa ne znači. Međutim, to može da kaže samo neko ko se nije družio sa ovim vernim životinjama. Zato nije zgoreg podsetiti se priče koja već nekoliko godina kruži internetom i koja iznova oduševljava ljude. Ali ih i podseća danema stvorenja koja su vernija od pasa!

Priča je o bračnom paru koji je imao dva psa kada su se uzeli. Žena je imala Zeka, mešavinu pitbula i labradora, a njen muž je imao utisak da ga mrzi. Zato je kada su dobili ćerku poručio supruzi: “Neka samo zareži na bebu i – pas će leteti!” Međutim, ono što se desilo bilo je potpuno drugačije od onoga čega se plašio.

Kada su dete doneli iz bolnice, oba psa su je onjušila mašući repom. Muž je morao da odvuče Zeka jer nije prestajao da je liže devojčicu. Od prvog trenutka on je postao njen zaštitnik. Kada bi ležala na ćebencetu na podu, on bi odmah stavio jednu šapu na njega, što je bio njegov znak da je on čuva.

– Zek je neizmerno voleo moju ćerku i kad je malo porasla, pratio je do kreveta i spavao sa njom u krevetu. Kao da je imao unutrašnji sat, uvek bi stao na dno stepeništa u osam – u vreme kada je ona išla na spavanje – prenosi higherperspectives.com muževljeve reči.

– Jednog dana, Zeka su otrovala neka podla deca iz komšiluka i to je bio jedan od najgorih dana u našem životu. Žena i ja smo jecali dok smo gledali kako se naša ćerka oprašta od njega dok on nepomično leži na zemlji.

– Te večeri u osam, moja ćerka je otišla do stepeništa, popela se uz stepenice do svoje sobe i u tom trenutku smo svi shvatili šta se desilo. To je bio prvi put za pet godina da je Zek ne prati uz stepenice. Kada nas je pogledala, u njenim očima smo videli strah i paniku. U tom trenutku je moj pas Sem, koji je takođe mnogo voleo moju ćerku, ali ne tako ludo kao Zek, ustao, otišao do nje i gurnuo je njuškom. Stavio je šapu na stepenicu i pogledao je. Popeli su se na sprat do njene sobe.

Narednih šest godina, dok nije uginuo, Sem je čekao kod stepenica svako veče – završio je ovu čarobnu priču.