Tata se svaki dan borio za svoje kćerke da mogu ići u školu – ali im nije htio priznati šta radi

Fotograf GMB Akash iz Bangladeša, fotografiše o životu ljudi u svojoj državi. Pravi prelijepe portrete o njihovim pričama.

Ovo je priča o ocu. Tata koji nikada nije imao priliku da ide u školu. Svaki dan se borio da zaradi dovoljno novca da svojim kćerkama pruži šansu za obrazovanjem.

Ovo je njegova priča:

Nikada nisam rekao svojoj djeci čim se bavim. Nisam želio da ih bude sramota mene. Kada me najmlađa kćerka pitala šta radim, rekao sam joj da sam radnik.

Prije nego što sam dolazio kući, kupao sam se u javnim kupatilima, da one ne bi mogla saznati kojim se poslom bavim. Želio sam da školujem svoje kćerke, da mogu stati ispred drugih sa ponosom. Nisam želio da ih gledaju kao što su gledali mene. Ljudi su me uvijek ponižavali.

Svaki peni koji sam zaradio, uložio sam u njihovo obrazovanje. Nikada nisam kupio novu majicu, umjesto toga kupio bih njima knjige. Htio sam samo da me poštuju. Bio sam čistač.

Dan prije posljednjeg dana prijava na koledž, nisam uspio nabaviti novac za njenu upisninu. Tog dana nisam mogao raditi. Sjedio sam pored smeća, pokušavao sam sakriti suze.

Sve moje kolege su gledale u mene, ali niko mi nije prišao. Nisam uspio i bio sam slomljen. Nisam znao šta da kažem svojoj kćerki kada dođem kući.

Rođen sam siromašan. Vjerovao sam da se ništa dobro ne može desiti siromašnoj osobi. Poslije posla svi čistači su došli do mene, sjeli i pitali me da li ih smatram braćom. Prije nego što sam im odgovorio, dali su mi svoje dnevnice.

Kada sam pokušao da ih odbijem, suprotstavili su mi se i rekli: “Mi ćemo biti gladni danas ako treba, ali tvoja kćerka će se upisati na koledž.” Nisam im mogao dogovoriti. Tog dana se nisam okupao, otišao sam kući kao čistač.

Moja kćerka će uskoro završiti fakultet. Njih tri mi ne dopuštaju da više radim. Ona ima honorarni posao. Ali često me odvede do mog radnog mjesta. Nahrani sve moje kolege zajedno sa mnom.

Oni se smiju i pitaju je zašto ih toliko često hrani. ona im kaže: ” Svi ste vi bili gladni taj dan da bih ja mogla postati ovo što jesam danas. Molite se za mene, da vas mogu hraniti sve, svaki dan.” Danas se ne osjećam kao siromašan čovjek. Ko god ima takvu djecu, ne može biti siromašan! – Idris

Nekada je lagano zaboraviti svu žrtvu naših roditelja za nas djecu. Podijelite ovu priču na Facebooku, ako mislite da je ovaj otac pravi heroj.
izvor:atraktiva.in